Čitanje: Matej 6,10
Budi volja Tvoja
Razmišljanje: Mislim da je jedna od prvih riječi koje je moj sin naučio bila „SAM“. Ako biste vi željeli uraditi nešto što on hoće da napravi sam, dobili biste agresivno, ljutito, zahtijevno, glasno i obavezno dvostruko: „CAM! CAAAAAM!“ (nije još znao ni govoriti kako treba). Svojstveno nam je da želimo imati svoj život u svojim rukama. Ukoliko nam to neko pokuša oduzeti osjećamo se ništavni, umanjeni, pokradeni. „Mogu ja sve sama.“ „Znam ja najbolje kako ću.“ „Ne treba meni niko govoriti šta da radim.“
Izreke 14,12 donose interesantnu istinu: „Neki se put učini čovjeku prav, a na koncu vodi k smrti.“
Zamislite da na šporetu kuhate pekmez u velikoj šerpi, a vaše dvogodišnje dijete vrzma se oko vaših nogu. Ono je malo, puno želje da upozna ovaj svijet, želje koja mu je urođena, pozitivna, Bogom dana. Njega strašno interesuje čime se to vi gore bavite. Spremno je na istraživanje, jer istraživački duh je zdrav kod djece. U tome nema ništa loše. Pekmez ključa. Dijete poseže ručicom da dohvati tu šerpu punu misterioznog sadržaja. Vi skačete i sprječavate ga da, posežući za šerpom, sav njen vreli sadržaj izlije na sebe. Ono gorko plače, jer ste mu uskratili avanturu, zadovoljstvo. Ono ne zna da ste mu spasili život. Neka bude volja vaša, a ne njegova!
Ovo je vrlo dobra slika naše pozicije u odnosu na našeg Nebeskog Oca. U odnosu na Njegovu perspektivu, naša perspektiva jednaka je onoj dvogodišnjeg djeteta. Čak i kada imamo najbolje namjere, čak i kada u nama nema niti trunke nekog prljavog, sebičnog i grešnog motiva, čak i tada donesemo odluke koje nas mogu skupo koštati. Zato nam je potreban Tata. Potreban nam je Njegov uvid, Njegovo vodstvo.
Molitva: Nebeski Oče, predivno je zvati te „Tata“. Predivno je imati te u ovom svijetu neizvjesnosti. Pomozi mi da se danas dragovoljno predam u Tvoje sigurne ruke, znajući da Ti za mene imaš ono što je najbolje. Oprosti mi što tako često svojim djelima pokazujem da mislim da se sama znam bolje brinuti za sebe, nego što bi Ti za mene brinuo. Oprosti mi što je moja šaka koja drži pravo da sama odlučujem o svemu tako grčevito stisnuta. Molim Te da mi pomogneš da shvatim koliko sam nemoćna da se zaštitim od svojih pogrešnih koraka i da sa punim povjerenjem u Tvoju dobrotu kažem: neka bude volja Tvoja, a ne moja. Amen.